PočetnaOsvrti15. DokuFest: Otvaranje u znaku ruža i kineskog "Behemotha"

15. DokuFest: Otvaranje u znaku ruža i kineskog “Behemotha”

|

Iz Prizrena za Dokumentarni.net: Nikola Đoković

Kino Lumbardhi (ime po reci koja ima nekoliko naziva – srpsko-hrvatski je Bistrica) je jedan od nekoliko prizrenskih bioskopa na otvorenom. Ujedno i mesto gde je sinoć uz uvodne govore direktorice Nite Dede i umetničkog direktora Vetona Nurkollarija svečano otvoren petnaesti, jubilarni Međunarodni festival dokumentarnog i kratkometražnog filma Dokufest.

Zapravo je reč o nešto većem dvorištu, smeštenom između polusazidanih, nedovršenih fasada kuća s jedne strane i starogradnje obrasle bršljenom s druge, što celo mesto pretvara u društveno-politički komentar uživo. Radi se o kino-destinaciji koja ne insistira na sopstvenom luksuzu, već naprotiv pokušava da zatečeno transformiše u mesto direktne kulturne participacije. Istovremeno, pokazuje se koliko je takva inicijativa (i investicija) naporan posao sam po sebi, što se očituje u vanrednom broju sponzora koji su ove godine podržali Dokufest, a koji sačinjava paletu od generalnih, korporativnih, poput Sonyja, Pepsija, i naročito Pro Kredit Banke – čiji je logo kao i reklamna prezentacija prosto dominirala ekranom u više od pola časa čekanja da započne prva filmska projekcija – preko humanitarnih organizacija (raznih fondacija, UNHCR-a), do nezavisnih regionalnih ili lokalnih portala i novina (Kosovo 2.0, Balkanist, pa i Dokumentarni.net).

Konačno, projekciji su prisustvovali, pored velikog broja akreditovanih novina, redakcija, gostiju iz svih delova sveta, čak i vojnici KFOR-a, pripadnici male baze smeštenoj u neposrednoj blizini kina.

Foto: Nikola Đoković
Foto: Nikola Đoković

Dodatnu internacionalnu težinu i kredibilitet festu isporučila je koautorska saradnja kantautorice PJ Harvey i fotografa Saemusa Murphyja.

Na samom otvaranju predstavljeno je njeno čitanje pesme o starom putu koji više ne postoji, navodno inspirisanom boravkom glazbenice u prizrensko-balkanskim predelima. Čini se, nepotreban detalj, kako zbog banalne metaforike tako i štrčanja prazne impresije, delujući pomalo egzotično i romantizovano.

Vrlo jak naglasak stavljen je na dizajn i idejno rešenje loga ovogodišnjeg DokuFesta, čija je primarna, internacionalno-lokalna tema – korupcija. Logo je predstavljen neposredno pred uvod u prvu festivalsku projekciju, i to kroz kratku kreativnu animaciju ruža različitih boja koje su prekrile reč CORRUPTION ispisanu preko čitavog ekrana, uz istovremeno pojačavanje njihovog disanja. Aluzija je zanimljiva i efektna – cveće kao simbol rascvetavanja i disanja korupcije koja dobija svoje endemično živo meso (endemic corruption je spomenuta u prigodnom uvodnom obraćanju organizatora kao dijagnoza) upravo kroz zlokobnu lepotu ovih večnih stereotipiziranih simbola.

“Behemoth”

“Behemoth” / “Bei xi mo shou” (2015.; ★★★★★) kineskog režisera Zhao Lianga izabran je kao film otvorenja ovogodišnjeg festivalskog izdanja, a radi se o nesumnjivo punom pogotku organizatora. Liangovo ostvarenje pravo je remek-delo esejističkog dokumentarizma koje nam približava monstruoznu mašineriju rudnika gvožđa, smeštenog u pokrajini Sečuan. Opis tačne lokacije ovde je, međutim, samo usputna informacija, dok je u prvi plan istaknuta poetska naracija neposredno utaknuta u biblijsko-mitski izvor.

Behemot (Levijatan) je mitsko čudovište, od Božjih ruku kreirano petog dana postanka i koje je, navodno, proždralo čitave planine zajedno s ljudima. Danteova “Božanstvena komedija” Liangu je ovde poslužila kao osnovna inspiracija i literarna podloga za smele narativne i poetske asocijacije. Narator-svedok pak čitavu uvodnu scenu ostvaruje i performativno: figura golog muškarca koja leži naizmenično uronjena u industrijski pejzaž – kao scena pakla nastalog razaranjem prethodnog prirodnog staništa – koristi se dodatno i ogledalom kao efektnim pomagalom-komentarom. Sve to služi kako bi se prikazala izlomljena i podvojena percepcija nasilnog raskida s prirodom…

Foto: Scena iz dokumentarnog filma "Behemoth"
Foto: Kadar iz dokumentarnog filma “Behemoth”

“Behemoth” je krajnje distopična i posve jeziva vizija savremenog načina nekontrolisane i monstruozno sveproždiruće eksploatacije radne snage, na ivici potpunog fizičkog kolapsa. Ni u jednom trenutku niko od radnika ne progovara, pošto je kinematografski fokus stavljen na postojeće paralele između ruiniranih pejzaža i za radnog veka balsamovanih tela i koža. Ista su prekrivena radnom maskom industrijske prašine što rezultuje neumitnim plućnim bolestima i trovanjima organizma, neretko sa smrtnim ishodom.

Konačna destinacija Liangovog dokumentarnog putovanja upoznaje nas sa čitavim gradovima bez stanovnika (ghost cities), kompleksima novoizgrađenih zgrada u kojima niko ne živi – analogije s virtuelnim gradovima na vodi i raznim smallvilima se same nameću – a koji nastaju po diktatu (samo)proždirućeg viška kapitalističke superstrukture.

Upravo to nevidljivo čudovište koje upija tela radnika, pretvarajući ih u puke bezglasne fizičke alatke, predstavlja levijatansku, savremenu imperiju koja jedino još opstaje hraneći se dehumanizovanim mesom miliona minijaturnih podanika.

Superiorna kinematografija “Behemoth” izvlači iz pada u moralizatorsku patetiku tek još jednog u nizu ekološki emancipovanih ostvarenja. Kamera prosto ne objašnjava esejističko-poetske, narativne asocijacije, već ostvaruje prizore koji se urezuju u podsvest sopstvenom širinom i silovitošću vizuelnih rešenja.

Više nego pohvalno gledateljsko iskustvo za prvo veče.


Komentari

Komentirajte

Napišite komentar
Unesite ime

Najnovije

Estetika traganja

Serija eseja "Političnost estetike dugog kadra" u sklopu četvrte sezone "Dokulture", fokusirana je na karakteristike opservacijskog filma sporog ritma.

Hrvatski dokumentarni film – od informativnog do zagonetnog (I): Informacija

U ovom nizu tekstova kušali bismo ponuditi kraći, brzopotezni pregled skretanja hrvatskog dokumentarnog filma "od informativnog do zagonetnog".

U KIC-u retrospektiva filmova austrijske slikarice Marije Lassnig

U sklopu programa "Film XX*" u srijedu 30. listopada u 19 sati, u KIC-u će se održati retrospektiva filmova slavne austrijske slikarice Marije Lassnig.

“Sanjalice” Vladimira Petrovića najbolji film 18. DORF-a

"Sanjalice" (2024) srpskog autora Vladimira Petrovića, proglašene su najboljim film 18. Festivala dokumentarnog rock filma - DORF-a.

“Holy Redemption” sutra na programu Al Jazeere Balkans

Dokumentarni film "Holy Redemption" Joséa Carlosa Soaresa, Tanjua Şahina i Aslıhan Eker Çakmak, sutra će se emitirati na programu Al Jazeere Balkans.

18. DORF: “Grandpa Guru” – Površan pogled u mnoštva

Osim što govori životnu priču i karijerni put svog nedvojbeno karizmatičnog subjekta, "Grandpa Guru" pokazuje i neka lica od mnoštva koja žive u Jevđeviću.

Niz hrvatskih dokumentaraca i projekata na 28. Ji.hlavi, 67. DOK Leipzigu i 37. IDFA-i

Niz hrvatskih dokumentaraca i projekata bit će prikazano u sklopu uglednih europskih festivala: 28. Ji.hlave, 67. DOK Leipziga i 37. IDFA-e.

Riječka premijera dokumentarca “Grandpa Guru” u Art-kinu

Riječka premijera dokumentarnog filma "Grandpa Guru" (2024) Silvija Mirošničenka održat će se sutra u Art-kinu Croatia.

7. AJB DOC: Tvorba medijske slike

Osvrt na natjecateljski program 7. Festivala dokumentarnog filma Al Jazeere Balkans (AJB DOC), koji se u Sarajevu održavao od 13. do 17. rujna.

“Našoj djeci” Silvestra Kolbasa Nagrada publike 33. Dana hrvatskog filma

Dokumentarni film "Naša djeca" (Factum, 2024.) Silvestra Kolbasa osvojio je Nagradu publike na 33. Danima hrvatskog filma.