PočetnaOsvrti15. DokuFest: Otvaranje u znaku ruža i kineskog "Behemotha"

15. DokuFest: Otvaranje u znaku ruža i kineskog “Behemotha”

|

Iz Prizrena za Dokumentarni.net: Nikola Đoković

Kino Lumbardhi (ime po reci koja ima nekoliko naziva – srpsko-hrvatski je Bistrica) je jedan od nekoliko prizrenskih bioskopa na otvorenom. Ujedno i mesto gde je sinoć uz uvodne govore direktorice Nite Dede i umetničkog direktora Vetona Nurkollarija svečano otvoren petnaesti, jubilarni Međunarodni festival dokumentarnog i kratkometražnog filma Dokufest.

Zapravo je reč o nešto većem dvorištu, smeštenom između polusazidanih, nedovršenih fasada kuća s jedne strane i starogradnje obrasle bršljenom s druge, što celo mesto pretvara u društveno-politički komentar uživo. Radi se o kino-destinaciji koja ne insistira na sopstvenom luksuzu, već naprotiv pokušava da zatečeno transformiše u mesto direktne kulturne participacije. Istovremeno, pokazuje se koliko je takva inicijativa (i investicija) naporan posao sam po sebi, što se očituje u vanrednom broju sponzora koji su ove godine podržali Dokufest, a koji sačinjava paletu od generalnih, korporativnih, poput Sonyja, Pepsija, i naročito Pro Kredit Banke – čiji je logo kao i reklamna prezentacija prosto dominirala ekranom u više od pola časa čekanja da započne prva filmska projekcija – preko humanitarnih organizacija (raznih fondacija, UNHCR-a), do nezavisnih regionalnih ili lokalnih portala i novina (Kosovo 2.0, Balkanist, pa i Dokumentarni.net).

Konačno, projekciji su prisustvovali, pored velikog broja akreditovanih novina, redakcija, gostiju iz svih delova sveta, čak i vojnici KFOR-a, pripadnici male baze smeštenoj u neposrednoj blizini kina.

Foto: Nikola Đoković
Foto: Nikola Đoković

Dodatnu internacionalnu težinu i kredibilitet festu isporučila je koautorska saradnja kantautorice PJ Harvey i fotografa Saemusa Murphyja.

Na samom otvaranju predstavljeno je njeno čitanje pesme o starom putu koji više ne postoji, navodno inspirisanom boravkom glazbenice u prizrensko-balkanskim predelima. Čini se, nepotreban detalj, kako zbog banalne metaforike tako i štrčanja prazne impresije, delujući pomalo egzotično i romantizovano.

Vrlo jak naglasak stavljen je na dizajn i idejno rešenje loga ovogodišnjeg DokuFesta, čija je primarna, internacionalno-lokalna tema – korupcija. Logo je predstavljen neposredno pred uvod u prvu festivalsku projekciju, i to kroz kratku kreativnu animaciju ruža različitih boja koje su prekrile reč CORRUPTION ispisanu preko čitavog ekrana, uz istovremeno pojačavanje njihovog disanja. Aluzija je zanimljiva i efektna – cveće kao simbol rascvetavanja i disanja korupcije koja dobija svoje endemično živo meso (endemic corruption je spomenuta u prigodnom uvodnom obraćanju organizatora kao dijagnoza) upravo kroz zlokobnu lepotu ovih večnih stereotipiziranih simbola.

“Behemoth”

“Behemoth” / “Bei xi mo shou” (2015.; ★★★★★) kineskog režisera Zhao Lianga izabran je kao film otvorenja ovogodišnjeg festivalskog izdanja, a radi se o nesumnjivo punom pogotku organizatora. Liangovo ostvarenje pravo je remek-delo esejističkog dokumentarizma koje nam približava monstruoznu mašineriju rudnika gvožđa, smeštenog u pokrajini Sečuan. Opis tačne lokacije ovde je, međutim, samo usputna informacija, dok je u prvi plan istaknuta poetska naracija neposredno utaknuta u biblijsko-mitski izvor.

Behemot (Levijatan) je mitsko čudovište, od Božjih ruku kreirano petog dana postanka i koje je, navodno, proždralo čitave planine zajedno s ljudima. Danteova “Božanstvena komedija” Liangu je ovde poslužila kao osnovna inspiracija i literarna podloga za smele narativne i poetske asocijacije. Narator-svedok pak čitavu uvodnu scenu ostvaruje i performativno: figura golog muškarca koja leži naizmenično uronjena u industrijski pejzaž – kao scena pakla nastalog razaranjem prethodnog prirodnog staništa – koristi se dodatno i ogledalom kao efektnim pomagalom-komentarom. Sve to služi kako bi se prikazala izlomljena i podvojena percepcija nasilnog raskida s prirodom…

Foto: Scena iz dokumentarnog filma "Behemoth"
Foto: Kadar iz dokumentarnog filma “Behemoth”

“Behemoth” je krajnje distopična i posve jeziva vizija savremenog načina nekontrolisane i monstruozno sveproždiruće eksploatacije radne snage, na ivici potpunog fizičkog kolapsa. Ni u jednom trenutku niko od radnika ne progovara, pošto je kinematografski fokus stavljen na postojeće paralele između ruiniranih pejzaža i za radnog veka balsamovanih tela i koža. Ista su prekrivena radnom maskom industrijske prašine što rezultuje neumitnim plućnim bolestima i trovanjima organizma, neretko sa smrtnim ishodom.

Konačna destinacija Liangovog dokumentarnog putovanja upoznaje nas sa čitavim gradovima bez stanovnika (ghost cities), kompleksima novoizgrađenih zgrada u kojima niko ne živi – analogije s virtuelnim gradovima na vodi i raznim smallvilima se same nameću – a koji nastaju po diktatu (samo)proždirućeg viška kapitalističke superstrukture.

Upravo to nevidljivo čudovište koje upija tela radnika, pretvarajući ih u puke bezglasne fizičke alatke, predstavlja levijatansku, savremenu imperiju koja jedino još opstaje hraneći se dehumanizovanim mesom miliona minijaturnih podanika.

Superiorna kinematografija “Behemoth” izvlači iz pada u moralizatorsku patetiku tek još jednog u nizu ekološki emancipovanih ostvarenja. Kamera prosto ne objašnjava esejističko-poetske, narativne asocijacije, već ostvaruje prizore koji se urezuju u podsvest sopstvenom širinom i silovitošću vizuelnih rešenja.

Više nego pohvalno gledateljsko iskustvo za prvo veče.


Komentari

Komentirajte

Napišite komentar
Unesite ime

Najnovije

“Hearts of Darkness: A Filmmaker’s Apocalypse” – “Kako ću odustati od sebe?”

U drugom eseju ovogodišnjih "Klasika" bavimo se dokumentarnim filmom "Hearts of Darkness: A Filmmaker's Apocalypse" (1992).

“U Rijeci se osjeća nedostatak vizije i strateškog promišljanja kulture”

Marin Lukanović i Borko Novitović za naš portal govore o svom dugogodišnjem djelovanju unutar riječke udruge Filmaktiv, koja je ove godine napunila 20 godina postojanja.

Preminuo filmski i kazališni kritičar Tomislav Kurelec

U Zagrebu je, u 83. godini, preminuo filmski i kazališni kritičar te redatelj Tomislav Kurelec.

13. Škola dokumentarnog filma: Bez šminke

U zagrebačkom Dokukinu KIC 18. su lipnja premijerno prikazani završni radovi 13. Škole dokumentarnog filma.

Mašinokoreografije Alaina Resnaisa

Zanimanje Alaina Resnaisa za mašine, mogu se donekle pripisati posleratnom industrijskom "boomu" 1950-ih u Francuskoj.

Petnaesta Nagrada “Vedran Šamanović” Ani Hušman za film “Radije bih bila kamen”

Ovogodišnja, petnaesta po redu Nagrada "Vedran Šamanović", pripala je Ani Hušman za film "Radije bih bila kamen" (2024).

“Burden of Dreams” – Film važniji od života

Četvrtu sezonu "Klasika svjetske dokumentaristike" otvaramo tekstom o dokumentarcu "Burden of Dreams" (1982) Lesa Blanka.

Otvorene prijave za 33. Dane hrvatskog filma

Dani hrvatskog filma pozivaju na prijavu filmova za 33. izdanje, koje će se održati od 17. do 20. listopada 2024. u karlovačkom Kinu Edison.

Fotopokret i kinostazis Abbasa Kiarostamija

U drugom tekstu esejističkog serijala "Mineur/majeur" bavimo se manje poznatim filmovima iranskog redatelja Abbasa Kiarostamija.

“The History of Time Travel” – Pseudodokumentarac u slobodnoj formi

"The History of Time Travel" Rickyja Kennedyja iz 2014. godine u narativ uvodi fiktivno znanstveno otkriće, točnije motiv vremenskog stroja.