Dva dana pre najavljenog globalnog protesta podstaknutog siromaštvom i revolucionarnim idejama pod okriljem pokreta Occupy Wall Street prisećam se uzbudljivog dokumetarnog filma Charlesa Fergusona “Inside Job” (2010), nagrađenog Oscarom za najbolji dugometražni dokumentarac 2011. godine.
Dinamična filmska priča o velikoj političkoj prevari, o proneveri 20 triliona američkih dolara, pa samim tim o početku svetske ekonomske krize i masovnom razaranju elementarnih društvenih zajednica – na trenutke je običnom gledaocu, ili laiku za ekonomske poslove, nerazumljiva i nejasna, ali ona poseduje jasnu emocionalnu poruku, veoma snažnu i vrlo istinitu.
To je propast običnog čoveka, njegova nesreća u neradu i siromaštvu i na kraju krajeva – u raspršenim snovima i razorenoj stvarnosti.
Politički i ekonomski krugovi u ovom filmu, a obzirom da se radi o predano i pedantno poslaganom sledu činjenica, izjednačen je sa krugovima u stvarnom svetu – zatvoreni su i zaključani, ali ne kao istinit život od jutra do mraka, već kao tajna, kao nekakva legenda iz mraka.
Isti ljudi u službi različitih vlasnika vlasti obavljaju prljave poslove nameštaljki i krađa, a svi zajedno streme vrhu kapitalističkog sistema vrednosti. A tamo, na samom vrhu – nema novaca, ni kapitala, tamo su samo kokain kao bolest, luksuzna jahta kao bekstvo i skupe prostitutke kao iluzija mladosti i poželjnosti.
Dakle, slavni američki san, zaključan krug blagostanja, napukao je i više se neće kotrljati ujednačeno i tiho, već bangavo, bučno i preskačući, vijugajući, krivudajući i kloparajući. Američki san više nikad neće biti isti. Prvi udarac tom obećanju zadali su arapski teroristi, zatim lokalne lopuže i političari, pa se on (slomljeni točak) sada bojažljivo vrti dalje, ali u krug.
Ipak, u čoveku, čak i onom na zgarištu nove kuće, blista tragalaštvo i nagon, pa opstane nada da će od američkog sna bar ostati jedan američki dan. Dan koji će svanuti i biti jasan, sunčan, prohladan, ali definisan kao dan bez iluzije, bekstva i bolesti. Amerika tog dana neće biti najveća sila na Planeti, čak ni druga, ali će preživeti i ukapirati – umesto sna dan, a iza svakog dana bude sutra, kao nedelja posle subote.
