Dokukino KIC: Novi srpski dox

Kao i hrvatska, i srpska dokumentaristika beleži osetan uspon u poslednjih nekoliko godina. Iako postoji razvijena mreža kontakata između institucija dveju zemalja, relevantnih festivala, produkcijskih kuća i autora, čini se da publika osim one profesionalne, i u jednoj i u drugoj državi nije u potpunosti upoznata s filmskim strujanjima izvan granica domaćih dvorišta. S tim u vezi, treba istaći i pohvaliti projekat Restarta, realiziran uz pomoć Srpskog kulturnog društva “Prosvjeta”, koji će u zagrebačko Dokukino KIC od 14. do 16.6. dovesti reviju novije srpske dokumentaristike. Bit će prikazano ukupno šest dokumentarnih filmova (pet dugometražnih i jedan kratki), od čega tri u svojstvu hrvatske premijere. Pored filmskih projekcija, publika će kroz razgovore s autorima imati prilike da upozna Jelenu Maksimović, Mladena Kovačevića i Marka Cvejića te montažera M. Cema Oztukfecija.

Većina odabranih dokumentaraca verovatno je nepoznata široj hrvatskoj publici, iako je ona stručna odavno upoznata s novim talasom talentovanih srpskih dokumentarista koji su osvajali nagrade širom Evrope. Dobrog dela ovih filmova dotakli smo se u našoj prošlogodišnjoj retrospektivi srpske dokumentarne produkcije. No, podsećanja radi, ponovimo da je “Taurunum Boy” (2018) Jelene Maksimović i Dušana Grubina – koji je na svom festivalskom putu pristao na ZagrebDoxu (Posebno priznanje), beogradskom Beldocsu (Nagrada za najbolju fotografiju), prizrenskom DokuFestu, ali i Torino Film Festivalu te pariškom Cinema du Reelu – jedan od uspelijih primera kako film koji prati jednu starosno i lokacijski vrlo određenu skupinu (zemunske tinejdžere na kraju osnovnoškolskog i početku srednjoškolskog perioda života) može biti percipiran i na globalnom nivou. Ispod površine atmosfere nacionalnog angsta i specifične lokalne kulture, film pre svega govori o univerzalnim stvarima: odrastanju, prijateljstvu i buntovništvu koje ne mora uvek biti konstruktivno, ali je retko samo i isključivo destruktivno. Jelena Maksimović i Dušan Grubin (inače oboje Zemunci) izvrsno poznaju lokalnu sredinu i njena nepisana pravila, stoga uspevaju da zadobiju poverenje svojih subjekata. Dovoljno mladi da se sećaju svog odrastanja, autori ih ne osuđuju, a usput su i dovoljno mudri da u svom opservacijskom dokumentarcu ne pređu neke vrlo škakljive etičke granice.

Reditelj Mladen Kovačević se, pak, sa svojim filmom “4 godine u 10 minuta” (2018), prikazanim na Visions du Réelu (Posebno priznanje), Hot Docsu, Beldocsu (Grand Prix), ZagrebDoxu (Posebno priznanje) i Sarajevo Film Festivalu, našao pred sasvim drugačijim tipom izazova: oskudnim, neprofesionalnim izvornim materijalom nastalim godinama pre filma. Autor dvadesetak godina starih snimaka DV kamerom je alpinista Dragan Jaćimović, prvi srpski osvajač Maunt Everesta, a Kovačević je na raspologanju još imao i njegove dnevničke beleške. Putovanje našeg heroja u neku je ruku transcedentalno, jednako spiritualno koliko i fizički zahtevno, dok reditelj i ekipa proverenih saradnika sve uspevaju da kanaliziraju i uobliče u izuzetan visceralan film.

Snažan heroj stoji i u centru zbivanja filma “Wongar” (2018) Andrijane Stojković, čiji festivalski put beleži Martovski festival (Grand Prix nagrada) i IDFA-u. B. Wongar zapravo je alias australskog novinara srpskog porekla Sretena Božića koji je svetu prvi obznanio sistematsko kršenje ljudskih prava Aboridžina od strane belih naseljenika i Australije kao države. Za svoje delovanje nagrađen je životom na margini, rubu i preko ruba civilizacije. Andrijana Stojković i ekipa međunarodnih saradnika prate Wongara, njegove jednostavne dnevne rutine i izuzetno kompleksne misaone tokove u periodu od godinu dana njegovog sada već staračkog života.

Marko Grba Singh takođe nas vodi na daleko putovanje sa svojim kratkometražnim dokumentarcem lirski apstraktnog i eksperimentalnog ugođaja – “Zvijezde Gaomeigua” / “Zvezde Gaomeigua” (2017) snimljenog u Kini. Radnja prati drevne mitove, legende i verovanja Naxi naroda vezana za zvezde, astronomiju i astrologiju te njihove reperkusije u tehnološki naprednoj sadašnjosti. Film je od većih festivala igrao na švicarskom Visions du Réelu (Nagrada za najoriginalniji kratki film), dok je Marko Grba Singh osvojio i Nagradu za najbolju režiju 65. Martovskog festivala uz Grand Prix za najbolji eksperimentalni film/video art.

S dokumentarcem “Gora” (2017) Stefan Malešević možda se nije uputio geografski daleko, ali film zbog toga ne gubi na zanimljivosti i egzotičnosti u smislu teme i pristupa. Naslov filma odnosi se na najjužniju kosovsku opštinu u kojoj živi malobrojan i poseban narod – Goranci. Stešenjeni iza mnogobrojnijih naroda (Srba, Makedonaca, Albanaca i Bugara) i kroz istoriju često rastrzani usled interesa njihovih suseda, Goranci su kulturološki zanimljiva mešavina raznih uticaja – vera im je islamska, jezik slavenski, radna etika albanska, a pečalba (odlazak na rad u udaljene krajeve, od gradova bivše Jugoslavije do Zapadne Evrope) svojevrsna tradicija, kao i povratak kući na odmor. Maleševićev pristup može se okarakterisati kao opservacijski, bez intervencija, ali zbog samog krajolika visokih planina film dobija i određene meditativne konotacije. Film je na Beldocsu pre dve godine osvojio nagrade za najbolju režiju i fotografiju, dok je na DokuFestu nagrađen Posebnim priznanjem.

Blizu kuće, međutim, ostaje Marko Cvejić sa svojim filmom “Radnička klasa odlazi u raj” (2017) koji se bavi osiromašenim, prestarelim i od društva odbačenim radnicima nekadašnjih industrijskih giganata u Zrenjaninu. Naslov je možda posuđen od pesme Haustora, ali ovde nema rundekovske ironije, pošto se životi nekolicine protagonista mogu opisati kao pakao na zemlji: često u neuslovnom ili improvizovanom smeštaju, bez struje i tekuće vode. Oni su naprosto propali kroz rupu u sistemu, ili su oduvek van njega živeli, a takva ih je sudbina mogla zadesiti i neposredno pre raspada Jugoslavije i za vreme Miloševićeve diktature, ali i u takozvanoj tranziciji nakon nje. Možda protagonisti filma jesu ekstremni primeri, ali oni savršeno oslikavaju manjkavost svakog sistema, kao i cenu plaćanja iste.

Sve u svemu, čeka nas izuzetno zanimljiv program.