Tražio sam da na grob mog oca upišu misao iz naslova, a sveštenik (mlad i pomodan) pokušao je da prisutnima na parastosu protumači rečenicu: “Da, to je lepo, ali kroz sećanje na Isusa Hrista i…” NISAM ga prekidao, niti ispravljao, ostavio sam ga u zabludi, prećutao i sačuvao tradicionalnu atmosferu, svetlost svog sećanja i tumačenje simbola.
Tri godine kasnije video sam dokumentarni film Patricija Guzmána, “Nostalgia for the Light” / “Nostalgia de la luz” (2010) o moćnim teleskopima u pustinji Atakama, instrumentima za posmatranje kosmičkog beskraja, visoko nad morem i svim grobovima ovog Sveta. Autor je u svojoj vanvremenskoj priči uporedio treperave zvezde i mrtve ljude, sjedinjujući ih u prošlosti i uspomenama, a svetlost kojom titraju usmerio je – na majčine grudi.
Tako iz najtamnijeg mraka ove Planete, oči astronoma istražuju udaljene galaksije, a oko njih, pod tvrdim peskom i suhom solju – počivaju tela prognanih Indijanaca, lutalica ili rudara, ali i političkih neistomišljenika stradalih u vreme Pinochetove vojne diktature. Zato danas, iza arheologa i istraživača ide grupa upornih starica tražeći belinu kalcijuma. Istog onog kalcijuma od kog jednom behu stvorene zvezde.